Vicevi.in

Najnoviji vicevi

  • Dosao Haso iz Njemačke sav se upicanio, odijelo, kravata, nove cipele, auto. Vidi ga Huso i pita: - "Šta ti radiš u Njemačkoj pa ti tako dobro ide." Haso: - "Ja ti imam najbolji posao u Njemačkoj. Svako jutro ustanem, lagano kafica, novine, pa se obučem i u grad i samo gledam ko je izgubio novčanik, pa ga pokupim uzmem pare a ostalo bacim. I tako svaki dan, para ko salate." Huso: - "Pa možeš li bolan i mene povest sa sobom, nema ovdje ništa, džaba radim, ubi se od posla a ništa ne mogu zaradit." Haso: - "Pa ajd poslaću ja tebi garantno pismo pa ti sjedni na voz i dođi." Tako i bude. Dobio Huso pismo, sredio vizu i pravac Njemačka vjerujući u ono što mu je Haso ispričao. Stiže on u Njemačku i izlazi iz voza kad ono stvarno neko izgubio novčanik. Gleda on u onaj novčanik pa ga pukne nogom onako iz sve snage i kaže: - "A jebi ga ne moram prvi dan radit."
  • Ulovio Bandić zlatnu ribicu, i ona mu kaže:   -Može želja?   Na to će Bandić:   -Može. Kaj buš?
  • Sjedi momak u kafani pored starije žene.   Nije izgledala loše za svojih (50-55) godina. Dosta je popila dok su pricali i nakon kraćeg vremena upita ga direktno:   – Jesi li ikada spavao sa majkom i kćerkom?   Momak: – Nisam, volio bih to da probam.   Popije ona jos jedno piće, obriše usta i kaže:   – Mali, večeras je tvoja sretna noć.   I tako odu kod nje… Samo što su ušli u stan, gospođa baci kaput sa sebe, okrene se prema njemu, strasno ga poljubi, upali svijetlo i vikne:   Žena: – Mama, dođi, imam iznenađenje!!!  
  • Dođe seljak u Cinestar. Stane u red kupiti kartu. Prodavačica ulaznica ga upita: “Što to imate na ramenu?” Kaže seljak: “To je moja vjeverica Maja, uvijek ide sa mnom gdjegod išao.” “Žao mi je”, odgovori prodavačica, “životinje ne smiju u kino!” Seljak ode do WC-ja i sakrije Maju u hlače. Potom se vrati prodavačici, kupi ulaznicu i sjedne u dvoranu, pokraj dvije starije udovice, Milke i Štefice.   Započne film, ali Maja se počne žalit na neudoban položaj u hlačama. Seljak si otvori hlače, tako da je Maja mogla dati glavu van i gledati film. “Štefica” šapne Milka. “Molim” kaže Štefica, potpuno zaokupljena filmom. “Mislim da je ovaj koji sjedi do mene perverznjak” “Zašto tako misliš?” upita Štefica.   “Otvorio je hlače i dao ga je van!” “No, ne sekiraj se radi toga,” kaže Štefica koja je i dalje zaokupljeno gledala u platno, “U našim godinama vidjeli smo ih mnogo, sigurno nije ništa drugačiji od drugih. Koji centimetar više ili manje…” “I ja sam isto tako mislila,” kaže Milka. “ALI OVAJ JEDE moje kokice!!!”
  • Bog stvori magarca i reče: -Ti ćeš se zvati magarac. Rintaćeš po ceo dan i zvaće te glupim. Živećeš 20 godina. Magarac odgovori: ... Uh, to ne zvuči kao dobar život. Mogu li ja živeti 5 godina? I Bog pristane.   Zatim Bog stvori psa. Bog reče psu: -Ti ćeš se zvati pas, živećeš kao potčinjena životinja, hranićeš se ostacima sa stola i čuvaćeš kuću. Živećeš 35 godina. Pas mu odgovori: -To neće biti baš lako, mogu li ja onda živeti samo 15 godina? I Bog pristane.     Zatim Bog stvori papagaja. Bog reče papagaju: -Ti ćeš se zvati papagaj. Sedećeš u ćošku dnevnog boravka, ponavljaćeš sve što ljudi kažu i iritiraćeš svakoga. Živećeš 75 godina. Papagaj odgovori: -Zvuči malo dosadno, a kako bi bilo da ja živim 50 godina? I Bog pristane.     I onda je Bog stvorio muškarca... Bog reče muškarcu: -Ti ćeš biti ljudsko biće. Muškarac i živećeš odličan život. Bićeš mudar i pametan i vladaćeš i odlučivati na ovom svetu. Živećeš 20 godina. Muškarac odgovori: -To zvuči kao jako dobar život, al' zar ne bih mogao živeti malo duže? (ovde je muškarac po prvi put iskoristio svoju inteligenciju). Mogu li dobiti onih 15 godina što je magarac odbio, onih 20 što ih pas nije želeo i onih 25 kojih se papagaj odrekao? I Bog pristane.     Od tada muškarac živi odličan život - dok ne napuni 20 godina. Oženi se, sledećih 15 godina rinta po ceo dan i zovu ga glupim. Zatim dobije decu, živi od ostataka sa stola i čuva kuću sledećih 20 godina. Zadnjih 25 godina sedi u ćošku dnevnog boravka, ponavlja sve što drugi kažu i iritira svakoga.
  • Otvori se prodavnica u kojoj se nude besplatni muževi. Kad žene krenu da odaberu muža moraju da poštuju sledeća pravila istaknuta na ulazu: “Ovu radnju možete posetiti samo jednom. Možete birati muža na šest spratova. Na bilo kom spratu možete sebi izabrati muža, ili možete da produžite i popnete se na sledeći sprat. Kada odlučite da se popnete na viši sprat, ne možete se vratiti na prethodni, možete samo otići dole i izaći iz zgrade.” I tako, ode jedna žena u prodavnicu da nađe sebi muža. Na (1)prvom spratu na ulazu stoji natpis: “Ovi muškarci imaju posao”. Ona produži na (2) drugi sprat i tamo vidi natpis: “Ovi muškarci imaju posao i vole decu”. Ode na (3) treći sprat i tamo stoji natpis: “Ovi muškarci imaju posao, vole decu i lepo izgledaju”. Sad je već zadivljena, ali ne može da se suzdrži i ide dalje na (4) četvrti sprat. Tamo natpis kaže: “Ovi muškarci imaju posao, vole decu, lepo izgledaju i pomažu oko kućnih poslova”. Zena brzo požuri na (5) peti sprat, a tamo piše: “Ovi muškarci imaju posao, vole decu, lepo izgledaju, pomažu oko kućnih poslova i veoma su romantični”. Sad je već u velikom iskušenju da ostane i razgleda, ali odlučuje da produži odmah na (6) šesti sprat. Na šestom spratu nailazi na natpis: “Vi ste posetilac broj 71 456 012. Na ovom spratu nema muškaraca. Ovaj sprat postoji samo kao dokaz da vam se nikada ne može udovoljiti. Hvala što ste nas posetili”.

Pustinjsko sunce na Ilidži

 

Sin Arapina:
„Reci mi tata, kakav je ovo čudan šešir koji nosimo?“
Tata Arapin:
„Nije to sine šešir, ovo je naša arapska marama koju muškarci nose preko glave u pustinji, a štiti od jakog sunca.“
Sin:
„A zašto nosimo ovu haljinu?“
Tata:
„ Nije to haljina, to je džalabija, odjeća koja vrlo pouzdano štiti od jakog pustinjskog sunca.“
Sin:
„A zašto nosimo ove ružne cipele?“
Tata:
„Nisu to sine cipele, to su posebne sandale kako bi se spriječile opekotine koje mogu nastati od hodanja po vrelom pustinjskom pijesku“
Sin:
„Hmmm, ako je sve to zbog jakog pustinjskog sunca, koji ćemo onda mi kurac na Ilidži?!?!“

 

Tuđman i Milošević

TUĐMAN: Dobro, smiri se. Jesi li se smirio?
MILOSEVIĆ: Miran sam. Ladan sam ko spricer... Onda, kad ces da mi pošalješ te Srbe?
TUĐMAN: Ne mogu, čovjeće.
MILOSEVIĆ: I bre šta si težak čovek!Digni, bre, veliku vojsku.
 Ja ću lično da organizujem da se to evakuiše ovamo, razumšs, ko fol zbegovi,
kolone nesrečnika beže pred ustaškom kamom... Oni dodju kod mene, a ti narodni junak, oslobodioc, razumeš,
 istorija će da te slavi! Posle, posle... kako vi kažete hiljada?
TUĐMAN: Tisuću.
MILOSEVIĆ: Jeste, "poslije tisuću godina Franjo Tuđman je koncem dvadesetog vijeka
 uspostavio modernu hrvatsku državu na cijelom njenom teritoriju". A? I jos bez Srba! Bićeš, bre, bog!
TUĐMAN: Da budem iskren, ne zvući loše.
MILOSEVIĆ: Tako te volim! Vidim da si ozbiljan poslovan čovek, uvek ja govorim - sa takvim čovekom moze da se razgovara.
TUĐMAN: A ti bi sve Srbe?
MILOSEVIĆ: Dobro, sad... eto, možeš da zadržiš Pupovca i Uzelca.
TUĐMAN: I što ću onda s Krajinom bez Srba? Mislim, šta ce mi... uopće?
MILOSEVIĆ: Šta će mu Krajina?!? Dal si ti normalan? A gde češ sa onim svojim Hrvatima iz Bosne, gde? U kujnu?
TUĐMAN: Šta ja znam... mislio sam u Istru.
MiLOSEVIĆ:Vidi: oslobodi Krajinu i pošalji meni Srbe i eto ti mesta koliko oćeš!
 Možeš da smestiš ne Hrvate iz Bosne nego celu rasejanu Hrvatsku!
 Mogu i ja da ti pošaljem nešto ALbanaca, jeftini su za održavanje.
TUĐMAN: Ne, hvala.
MILOSEVIĆ: Ma šalim se, bre! Gde bih ja bez Šiptara, šta ti je, da nije njih ja bi danas radio u Karić banki!
TUDMAN A da nema meni mojih Srba, ja bih preko tebe sređivao kredit za otkup stana u general Zdanovoj!uh
MILOSEVIĆ: Ha,Ta ti je dobra! Mnogo dobra! Samo što tebi Srbi više ne trebaju, čoveće.
TUĐMAN: Dobro, recimo da prijedlog vrijedi razborita razmišljanja. Kad si mislio to sve skupa da organiziramo?
MILOSEVIĆ: Kako kad? Odma, bre! Juće!
TUĐMAN: Odmah?! Jesi ti normalan? Pa srpanj je!!!...
MILOSEVIĆ: Srpanj, srpanj... koji to beše mesec?
TUĐMAN: Srpanj! Sedmi! Usred ljeta! A sezona?! Ne dolazi u obzir. Tako si me zajebo i devedesete!
MILOSEVIĆ: I bre al si namcor! Najpre, ono devedesete nisam zajebo ja. Biće sam ja mislio da je avgust listopad pa
 zvao na telefon usred osmog meseca da zar se nismo dogovorili za avgust?
TUĐMAN: Dobro, ali nemoj da se pročuje kako smo se dogovorili, evo i Alija dolazi...
MILOSEVIĆ:Ma šta bre Alija, njegove ćemo da potućemo ...

 

Skelar

Ciga i ciganka su trebali da pređu reku, ali ne znaju da plivaju i boje se vode.
U neposrednoj blizini se nalazila skela, ali je problem što nemaju para.
Molili su skeledžiju da ih preveze džabe, ali on nije hteo da popusti.
Nakon određenog vremena pristane da ih preveze, ali pod uslovom da opali ciganku.
Pošto nisje imao izbora, cigo je morao da pristane na pogodbu, ali pod uslovom da ih prvo skeledžija preveze.

Dok su se vozili, ciganka upita skeledžiju:
- Auuu bato, zar se ti ne bojiš vode?
- Ne! -odgovori skeledžija.
- A jel se bojiš nečega? -opet će ona.
- Ne, ničega! - odgovori on
- Ne postoji osoba koja se ne boji ničega! -ljubomorno će cigo - Mora da postoji nešto, ajde priznaj!
- Pa, znaš..- stidljivo će skeledžija- ne volim gradsku vrevu, saobraćajnu u gužvu i buku .... sav se nekako unezverim od toga!

Pređoše oni reku, i dođe red da se plati u naturi. Poče skeledžija da "naplaćuje" vožnju, i to pošteno!
Odužila se naplata, on nikako da završi, ciganka sve više uživa, a cigo kipti od ljubomore.
Nakon određenog vremena ga bes savlada i počne da viče:
 - Eeeej, kume, du-duuuuu, bi-biiiiiip, škriiip, du-duuuuuuuuuuu!

Čija je trava bolja

Svađaju se Nizozemac i Bosanac čija je trava bolja.
Nizozemac: "Naša je toliko dobra da smo je legalizirali."
Bosanac: "Pajdo, ne znam ja čija gospa svijetli."

Pojasevi ili 10 maraka

Zaustavi policajac automobil u Bosni pun putnika.

Pogleda HR naljepnicu, registriran auto...
pogleda gume, sve cetiri zimske...
pogleda unutra svi putnici vezani pojasevima...

Policajac rezignirano vraca dozvolu vozacu i kaze.. -I kak'i ste, jos cete se podaviti tim
pojasevima zbog deset maraka...