Vicevi.in

Najnoviji vicevi

  • Što je to 18 cm dugačko i čini svaku ženu sretnom?   Novčanica od 500 €.  
  • Ustao se tri sata ranije.  Oprao i posložio veš, oprao, obrisao i posložio suđe.  Očistio i nasjeckao povrće za ručak, pripremio meso.   Idem po stanu i tražim gdje je pogrijepšio samo da mu mogu reći    “To se ne radi tako!”   Ali sve je napravio baš kako treba, samo da me naživcira.
  • Pita Dr. Milan Bandić tajnicu:   Što na engleskom znači "I don't know"?   Ona kaže: "Ne znam"   Dr. Bandić: "A *ebote, nitko ne zna..."
  • Kapetan putničkog aviona preko razglasa: "...dragi putnici... ...moram vas, na žalost, obavjestiti da nam curi rezervar za gorivo i da ćemo za manje od 10 minuta ostati bez goriva... ...pokušati ću u međuvremenu prizemniti letjelicu, ali pošto smo trenutno iznad planinskog područja, ne vjerujem da ću to uspješno izvesti..."   U avionu muk. Ustane se zgodna djevojka, skine svu odjeću sa sebe i vikne: "Ako već moram umrijeti, željela bi da se osjećam kao prava žena kad se to dogodi! Ima li ovdje pravoga muškarca da mi to omogući?"   Pogleda ju Mujo i bude mu milo. Ustane se, samouvjereno joj priđe, skine košulju i nježno joj kaže: "Evo, ispeglaj ovo."
  • Propali političar traži posao kod građevinskog poduzetnika: - Ali vi ste političar, što vi znate o zidariji? – Jako sam dobar u postavljanju kamena temeljca.
  • Pita Tuđman đavola: Je l’ mogu da pozovem Zagreb samo na minut i vidim kako stoje stvari u mojoj zemlji? Zanima me kada ćemo u Evropu. – Može – odgovori đavo Završi Tuđman razgovor a đavo mu kaže – Ovaj poziv košta milion dolara. – Nema problema. Reče Tuđman i plati. Čuje to Sadam pa i on upita: – Mogu li i ja da nazovem Bagdad?Ovi moji imaju probleme,pa me zanima kako ih rešavaju. – Može,ali će te to koštati 2 miliona dolara. -Kaže đavo. Sadam završi razgovor i plati. To je sve čuo Milošević pa upita đavola: -A je l’ mogu ja da nazovem Beograd? Zanima me da li su sačuvali Kosovo,da li se popravio standard i mnogo toga još. – Može. -Reče đavo. Kad je završio razgovor Milošević upita: -Koliko treba da platim? – Ništa. – Odgovori đavo .- Kako ništa. Ova dvojica su platili po milion i dva a ja ništa. – Kad zoveš iz jednog pakla u drugi, računa se kao lokalni poziv.

Sam ti rekla da bu videl

Duhovnik iz malog zagorskog sela je bil velik ljubitelj ptica, pa ih je pažljivo čuval u kolibi iza crkve.
Jedno nedeljno jutro je po uobičajnom ophodu između peradi opazil, da je
nestal njegov najljepši ptič i kako je pretpostavil da ga je moral ukrasti
neko tik pred misu, odlučil je ispitati svoje vjernike.

"Ko ima tiča?!"
Ustali su svi muški.

"Ne, nisam mislil tako. Je ko videl tiča?"
Ustale su sve ženske.

"Ne, ne, također nisam ni tako mislil. Je ko videl tiča, koji mu ne pripada?"
Ustala je polovica ženski.

"Neeee, ne i ne, mislil sam da li je ko videl MOJEGA tiča?"
Ustali su ministranti, dva duhovnika i koza.

"Neee, mislil sam da li tko sada ..ima tiča u rukama ?
Ustala je cura u zadnjoj klupi i rekla dečku . "Sam ti rekla da bu videl"

 

Pa vec 20 let imam biciklina.

Imal je Stefek ficu i dogodi mu se gumi defekt na cesti.
Okrene on ficu na krov i mijenja gumu.
Prolazi prijatelj Marko i upita ga : Pa dobro Stef, kaj to delas?
Odgovara Stef : Pa kaj ne vidis da menjam gumu.
Marko ga upita : Pa kaj se tak menja guma ?
A Stef mu odgovara : Pa nebus ti mene vucil kak se menja guma. 
                               Pa vec 20 let imam biciklina.

 

Čim manje pijem, tim sam pijaniji

Dođe Štef u gostionicu.
- Konobar, pet gemišta!
Strusi Štef pet gemišta i zove:
- Konobar, tri gemišta!
Strusi Štef tri gemišta i zove:
- Konobar, dva gemišta!
Strusi Štef dva gemišta i umornim glasom zove:
- Konobar, dajte mi jedan gemišt, ali od nekog boljeg vina. Od ovog što ste mi nosili, čim manje pijem, tim sam pijaniji

 

Stresi ga

Bara svako jutro gleda kako susjed Franc piša u grmu i nakon pišanja ga otrese. - Sused, a zakaj ga tresete?! - Joj, suseda, pa da mi bude VEĆI! Kod kuće, njen muž se popiša i mrtvo-hladno ga spremi u hlače: - A kaj bi ti ruka opala da ga malo STRESEŠ?!

Život jednog seljaka

Snimala se emisija posvečena djeci.Tema joj je bila: ŽIVOT JEDNOG SELJAKA.
Novinari su šetali kroz selo i naišli na štefa i juru.
Novinari su ih pitali;možete nam molim vas reč kako vi provedete dan.
Štef: -ujutro se zdignem i popijem si jedan gemišt,pa poslije ročka dva gemiš...
Novinari: -pa gospon nemrete tak za emisiju za djecu govoriti da pijete neznam kolko gemišta,umijesto gemišta recite da čitate knjige ili tako nešto.
Štef: -dobro
Štef: -v jutro se zdignem pročitam si jednu knjigu(gemišt)malo se prošečem po dvorištu da uhvatim friškoga zraka i usput da se skroz razbudim pročitam si dvije knjige,nakon nekog vremena je ručak onda si ja i barica pročitamo par kutija njiga poslije i prije ručka.Pred večer Jura dođe do mene pa idemo u knjižnicu pa tamo jako puno knjiga pročitamo da se poslije niti ne siječamo koliko smo knjiga pročitali,kad nas potijeraju iz knjižnice onda...
Novinari: -idete doma jel tako
Štef: -ma ne onda idemo kod Jure doma on ima u podrumu tiskaru!!!!!!!!!!!!!!! A za djecu bi mel jenu poruku: Djeco,ne mješajte gradivo jer boli glava.