Vicevi.in

Najnoviji vicevi

  • Što je to 18 cm dugačko i čini svaku ženu sretnom?   Novčanica od 500 €.  
  • Ustao se tri sata ranije.  Oprao i posložio veš, oprao, obrisao i posložio suđe.  Očistio i nasjeckao povrće za ručak, pripremio meso.   Idem po stanu i tražim gdje je pogrijepšio samo da mu mogu reći    “To se ne radi tako!”   Ali sve je napravio baš kako treba, samo da me naživcira.
  • Pita Dr. Milan Bandić tajnicu:   Što na engleskom znači "I don't know"?   Ona kaže: "Ne znam"   Dr. Bandić: "A *ebote, nitko ne zna..."
  • Kapetan putničkog aviona preko razglasa: "...dragi putnici... ...moram vas, na žalost, obavjestiti da nam curi rezervar za gorivo i da ćemo za manje od 10 minuta ostati bez goriva... ...pokušati ću u međuvremenu prizemniti letjelicu, ali pošto smo trenutno iznad planinskog područja, ne vjerujem da ću to uspješno izvesti..."   U avionu muk. Ustane se zgodna djevojka, skine svu odjeću sa sebe i vikne: "Ako već moram umrijeti, željela bi da se osjećam kao prava žena kad se to dogodi! Ima li ovdje pravoga muškarca da mi to omogući?"   Pogleda ju Mujo i bude mu milo. Ustane se, samouvjereno joj priđe, skine košulju i nježno joj kaže: "Evo, ispeglaj ovo."
  • Propali političar traži posao kod građevinskog poduzetnika: - Ali vi ste političar, što vi znate o zidariji? – Jako sam dobar u postavljanju kamena temeljca.
  • Pita Tuđman đavola: Je l’ mogu da pozovem Zagreb samo na minut i vidim kako stoje stvari u mojoj zemlji? Zanima me kada ćemo u Evropu. – Može – odgovori đavo Završi Tuđman razgovor a đavo mu kaže – Ovaj poziv košta milion dolara. – Nema problema. Reče Tuđman i plati. Čuje to Sadam pa i on upita: – Mogu li i ja da nazovem Bagdad?Ovi moji imaju probleme,pa me zanima kako ih rešavaju. – Može,ali će te to koštati 2 miliona dolara. -Kaže đavo. Sadam završi razgovor i plati. To je sve čuo Milošević pa upita đavola: -A je l’ mogu ja da nazovem Beograd? Zanima me da li su sačuvali Kosovo,da li se popravio standard i mnogo toga još. – Može. -Reče đavo. Kad je završio razgovor Milošević upita: -Koliko treba da platim? – Ništa. – Odgovori đavo .- Kako ništa. Ova dvojica su platili po milion i dva a ja ništa. – Kad zoveš iz jednog pakla u drugi, računa se kao lokalni poziv.

Turizam ili emigracija

Jedan čovek je umro i dospeo u raj. Međutim, u raju mu je ubrzo postalo dosadno. Anđeli su neprestano pevali, svirali na harfama, sve je to bilo lepo i krasno, ali on je oduvek bio čovek od akcije. Zato se obratio Svetom Petru i zamolio ga za premeštaj.
“Gdje si to mislio da odeš?” rekao je Sveti Petar.“Osim ako nećeš u pakao? Ne bih ti to preporučio.”
“Može li bar na kratko?” zamolio ga je čovek.

“To se nikad nije radilo, ali napraviću izuzetak – pustiću te na mesec dana.” I Sveti Petar mu je otvorio vrata pakla.

Čoveka je na ulazu sačekala limuzina koja ga je odvezla do jahte. Usledilo je putovanje kakvo nikad nije doživeo, uz obilje najdivnijih jela, najboljih pića, prelepih devojaka, noćni ribolov itd. Mesec dana prošlo je kao u snu.

Po povratku u raj, čoveku je bilo još dosadnije nego pre. Ubrzo se ponovo obratio Svetom Petru i zamolio da ga opet malo pusti u pakao.

“Takve šetnje tamo-vamo nikad nisu praktikovane. Ako toliko želiš u pakao, možeš da odeš, ali bez mogućnosti povratka.”

“Pristajem!” uskliknuo je čovek, već se naslađujući onim što ga je čekalo tamo.

Ali avaj! Čim su se teška vrata pakla muklo zalupila iza njega, čovek je počeo da propada u ponor na čijem dnu je ugledao gomilu užasnih đavola, koji su čekali da ga kukama ubace u ogroman lonac u kome se već kuvala gomila nesrećnika čiji su jauci sve glasnije dopirali do njega.

“Šta je ovo!?” kriknuo je.
“Pakao, brate” odgovorio je jedan đavo. “Ti izgleda ne razlikuješ turizam od emigracije.”