Vicevi.in

Najnoviji vicevi

  • Letio direktor jedne velike kompanije privatnim avionom i srusi se iznad pustinje. Jedino je on prezivio i krenu preko pustinje da trazi spas. Hodao je tako 3 dana bez vode, bio je na kraju snaga i kad je vec bio izgubio svaku nadu da ce ostati ziv, ugleda oazu u jednoj udolini. Sav srecan, potrca dolje, zagnjuri glavu u vodu i poce da pije. Odjednom osjeti da ga nesto gura u ledja, okrenu se, a iza njega je stajao Arap sa puskom u ruci. - "Ko ti je dozvolio da pijes moju vodu?!" - "Izvinite, nisam znao da je vasa voda, 3 dana nisam nista pio ni jeo." - "Sada moram da te ubijem zbog toga!" - "Nemojte, molim vas, ja sam direktor velike kompanije, mogu vam dati para koliko pozelite!" - "Ne interesuju mene pare, ali mozda se mozes spasiti na drugi nacin." - "Koji, nacin, samo recite!" - "Odmakni se od mene 5 metara i prdni koliko mozes." - "Molim?" - "Dobro ako neces...rece Arap i poce da podize pusku." - "Hocu, hocu, evo idem!" Direktor se odmaknu, napreze se koliko moze i zacu se jedno slabasno: prrr. - "Ne valja! Odmakni se 10 metara i prdni jace, da te cujem dobro!" Odmaknu se 10 metara, napreze se i jedva cujno:prrrr - "Ne vrijedi, moram te ubiti, rekao sam jako, a ti prdis k'o tetka." - "Joj, nemojte, molim vas, evo sad cu sigurno, dajte mi jos jednu sansu, molim vas!!!" - "Hmm, ajde, ali ovo ti je zadnja sansa. Sad se odmakni 50 metara i prdni tako jako da te dobro cujem i da ne bude krace od 10 sekundi, jel' jasno?!?" - "Dobro, dobro, samo mi dajte malo vremena da se pripremim", rece direktor, preznojavajuci se od straha. - "Dobro, ali ovo ti je zadnja sansa, zato neka bude dobro!" Direktor se odmaknu 50 metara, poce da guta vazduh da bi mogao sto duze da prdi, udahnu duboko, napreze se koliko god je mogao i zacu se: PRRRRRRRRRRRR PPPPPRRRRRRRRPPPPPRRR RRRRRRRRRRRRRRRR RRRRRRRRRRRRRRR RRRRRRRRR!!!!!!" Odjednom, neko ga uhvati za rame i poce da drma. Bio je to njegov zamjenik... - "Direktore, ako vec spavate na sastanku, ne morate i da prdite!"  
  • Tvoj mehaničar bi da imaš sudar.   Tvoj odvjetnik želi da se razvedeš.   Tvoj zubar bi da ti izbiju zube.   Tvoj liječnik bi da se razboliš.   Jedino poreznici i lopovi žele da uspiješ.
  • Zautavi policajac vozača: -Smrdite na alkohol,jeste li pili? -Jesam. -Što ste pili? -piši graševinu,jer Chardonnay ionako nećeš znati napisati..
  • Kakva je razlika između punice i sunca?? -nikakva , ni u jedno ne mos gledat dugo!
  • Znate li da su 10% časnih sestara djevice?!  - Ostale 90% su u drugim horoskopskim znacima!
  • Sredovjecna zena dobila srcani napad, i nasla se u klinickoj smrti. Tu se vidjela sa Bogom i upitala ga: - "Je li to kraj mog zivota?" Bog joj rece: - "Ne, trebas zivjeti jos 42 godine, 11 mjeseci i 27 dana." Poslije oporavka, zena se zadrzi jos neko vrijeme u bolnici, jer je trazila da joj urade face lifting, liposukciju i jos nekoliko kozmetickih zahvata. Kad ce vec pozivjeti toliko-neka bar pozivi kako treba. Na izlasku iz bolnice, zakoraci na ulicu i tu je udari sanitetsko vozilo u punoj brzini. Zena ostane na mjestu mrtva. Kad se opet srela sa Bogom, ona ga upita: - "Zasto si dozvolio da poginem kad si mi obecao jos toliko vremena?" Bog je zagleda malo bolje, pa rece: - "Jebi ga, nisam te prepoznao..."

Tuđman i Milošević

TUĐMAN: Dobro, smiri se. Jesi li se smirio?
MILOSEVIĆ: Miran sam. Ladan sam ko spricer... Onda, kad ces da mi pošalješ te Srbe?
TUĐMAN: Ne mogu, čovjeće.
MILOSEVIĆ: I bre šta si težak čovek!Digni, bre, veliku vojsku.
 Ja ću lično da organizujem da se to evakuiše ovamo, razumšs, ko fol zbegovi,
kolone nesrečnika beže pred ustaškom kamom... Oni dodju kod mene, a ti narodni junak, oslobodioc, razumeš,
 istorija će da te slavi! Posle, posle... kako vi kažete hiljada?
TUĐMAN: Tisuću.
MILOSEVIĆ: Jeste, "poslije tisuću godina Franjo Tuđman je koncem dvadesetog vijeka
 uspostavio modernu hrvatsku državu na cijelom njenom teritoriju". A? I jos bez Srba! Bićeš, bre, bog!
TUĐMAN: Da budem iskren, ne zvući loše.
MILOSEVIĆ: Tako te volim! Vidim da si ozbiljan poslovan čovek, uvek ja govorim - sa takvim čovekom moze da se razgovara.
TUĐMAN: A ti bi sve Srbe?
MILOSEVIĆ: Dobro, sad... eto, možeš da zadržiš Pupovca i Uzelca.
TUĐMAN: I što ću onda s Krajinom bez Srba? Mislim, šta ce mi... uopće?
MILOSEVIĆ: Šta će mu Krajina?!? Dal si ti normalan? A gde češ sa onim svojim Hrvatima iz Bosne, gde? U kujnu?
TUĐMAN: Šta ja znam... mislio sam u Istru.
MiLOSEVIĆ:Vidi: oslobodi Krajinu i pošalji meni Srbe i eto ti mesta koliko oćeš!
 Možeš da smestiš ne Hrvate iz Bosne nego celu rasejanu Hrvatsku!
 Mogu i ja da ti pošaljem nešto ALbanaca, jeftini su za održavanje.
TUĐMAN: Ne, hvala.
MILOSEVIĆ: Ma šalim se, bre! Gde bih ja bez Šiptara, šta ti je, da nije njih ja bi danas radio u Karić banki!
TUDMAN A da nema meni mojih Srba, ja bih preko tebe sređivao kredit za otkup stana u general Zdanovoj!uh
MILOSEVIĆ: Ha,Ta ti je dobra! Mnogo dobra! Samo što tebi Srbi više ne trebaju, čoveće.
TUĐMAN: Dobro, recimo da prijedlog vrijedi razborita razmišljanja. Kad si mislio to sve skupa da organiziramo?
MILOSEVIĆ: Kako kad? Odma, bre! Juće!
TUĐMAN: Odmah?! Jesi ti normalan? Pa srpanj je!!!...
MILOSEVIĆ: Srpanj, srpanj... koji to beše mesec?
TUĐMAN: Srpanj! Sedmi! Usred ljeta! A sezona?! Ne dolazi u obzir. Tako si me zajebo i devedesete!
MILOSEVIĆ: I bre al si namcor! Najpre, ono devedesete nisam zajebo ja. Biće sam ja mislio da je avgust listopad pa
 zvao na telefon usred osmog meseca da zar se nismo dogovorili za avgust?
TUĐMAN: Dobro, ali nemoj da se pročuje kako smo se dogovorili, evo i Alija dolazi...
MILOSEVIĆ:Ma šta bre Alija, njegove ćemo da potućemo ...

 

 
loading...