Vicevi.in

Najnoviji vicevi

  • Što je to 18 cm dugačko i čini svaku ženu sretnom?   Novčanica od 500 €.  
  • Ustao se tri sata ranije.  Oprao i posložio veš, oprao, obrisao i posložio suđe.  Očistio i nasjeckao povrće za ručak, pripremio meso.   Idem po stanu i tražim gdje je pogrijepšio samo da mu mogu reći    “To se ne radi tako!”   Ali sve je napravio baš kako treba, samo da me naživcira.
  • Pita Dr. Milan Bandić tajnicu:   Što na engleskom znači "I don't know"?   Ona kaže: "Ne znam"   Dr. Bandić: "A *ebote, nitko ne zna..."
  • Kapetan putničkog aviona preko razglasa: "...dragi putnici... ...moram vas, na žalost, obavjestiti da nam curi rezervar za gorivo i da ćemo za manje od 10 minuta ostati bez goriva... ...pokušati ću u međuvremenu prizemniti letjelicu, ali pošto smo trenutno iznad planinskog područja, ne vjerujem da ću to uspješno izvesti..."   U avionu muk. Ustane se zgodna djevojka, skine svu odjeću sa sebe i vikne: "Ako već moram umrijeti, željela bi da se osjećam kao prava žena kad se to dogodi! Ima li ovdje pravoga muškarca da mi to omogući?"   Pogleda ju Mujo i bude mu milo. Ustane se, samouvjereno joj priđe, skine košulju i nježno joj kaže: "Evo, ispeglaj ovo."
  • Propali političar traži posao kod građevinskog poduzetnika: - Ali vi ste političar, što vi znate o zidariji? – Jako sam dobar u postavljanju kamena temeljca.
  • Pita Tuđman đavola: Je l’ mogu da pozovem Zagreb samo na minut i vidim kako stoje stvari u mojoj zemlji? Zanima me kada ćemo u Evropu. – Može – odgovori đavo Završi Tuđman razgovor a đavo mu kaže – Ovaj poziv košta milion dolara. – Nema problema. Reče Tuđman i plati. Čuje to Sadam pa i on upita: – Mogu li i ja da nazovem Bagdad?Ovi moji imaju probleme,pa me zanima kako ih rešavaju. – Može,ali će te to koštati 2 miliona dolara. -Kaže đavo. Sadam završi razgovor i plati. To je sve čuo Milošević pa upita đavola: -A je l’ mogu ja da nazovem Beograd? Zanima me da li su sačuvali Kosovo,da li se popravio standard i mnogo toga još. – Može. -Reče đavo. Kad je završio razgovor Milošević upita: -Koliko treba da platim? – Ništa. – Odgovori đavo .- Kako ništa. Ova dvojica su platili po milion i dva a ja ništa. – Kad zoveš iz jednog pakla u drugi, računa se kao lokalni poziv.

Sveti Petar Hrvat i Srbin

Umru Srbin i Hrvat, pa se stvore pred vratima raja, pred kojima ih dočeka sveti Petar.
- Odakle ste vas dvojica? Čiji ste? - pita Pero.
- Ja sam Srbin.
- A ja Hrvat!
- Auuuuuu, majkuuumuuuu! - jauknu Pero. - Balkan, a? Pa, slušajte momci, vas s Balkana po defaultu šibamo u pakao. Šta ćete, naređenje odozgo.
- Ne! Nemoj! Pa zašto? - kukaju ova dvojica, a Pero krene da ih umiruje:
- Slušajte, nema vam izlaza - vi tako kontinuirano pravite sranja da nikakvo iskupljenje nije moguće. No, ipak, data vam je mogućnost izbora. Možete da birate varijantu pakla. U ponudi za Srbe i Hrvate imamo dve opcije: pakao Evropske unije, i standardni balkanski pakao.

Zamisle se Srbin i Hrvat, misle, misle, pa pitaju u čemu je razlika.
- Ovako - predusretljivo će Pera. - U principu je sve isto, samo što se u paklu Evropske unije, odmah po buđenju svakoga dana mora najpre pojesti puna kašika govana; a u standardnom balkanskom paklu se svako jutro, opet odmah po buđenju, mora pojesti puna kanta govana.
- Ja sam za Europu! - odmah će Hrvat. - Mi Hrvati smo uvijek bili proeuropski orijentirani! Mi smo za kulturu, za civiliziranost, za kapitalizam!
Srbin misli, misli, pa kaže:
- Čuj, prikane - ne mogu ti ja u Evropu. Šta ću tamo bez društva, a računam da su mi sve komšije i sva rodbina u ovom standardnom Balkanskom. Pa ako je kanta, nek je kanta - al bar da sam među svojima.

Pucne Pera prstima, i - puf! Ova se dvojica teleportovaše u izabrane paklove.

Nakon nekih godinu dana, sretnu se Hrvat i Srbin na granici dvaju paklova.
- Ehej! Kako je u paklu Evropske unije? - pita Srbin.
- Pa čuj- s tandard, kultura, poštivaju se ljudska prava ... u biti nije mnogo drugačije nego kad sam bio živ. Ali ona žlica govana izjutra me ubi! Joj, nemrem ti dočarat kak mi je mučno svakog jutra s tim dan počinjati! Pa utroba mi se hoće ispovrnut van! Čini se, svaki put, nanovo ću umrijeti! I onda kad progutaš - nemreš isprat tu aromu iz usta, neg je vučeš cijeli dan, i prosto, što god da radiš, misliš na to kak si zorom govna jeo. E, onda dođe noć, i tad prestaješ mislit kak si zorom govna jeo, već počinješ mislit kak ćeš ih i sutra morat jest, i tak ... Mogu si mislit kako li je tek tebi s cijelom kantom! Pa kak to moreš izdržat?!?

A Srbin će:

- A jebiga, znaš već kako je to na Balkanu - čas nema kanti, čas nema govana, čas štrajkuju prevoznici koji dovoze kante s govnima ...